Pradok Proglas
Mi, slobodni ljudi sa Balkana tražimo druge slobodne ljude i njihove prijatelje širom sveta.
Sloboda ljudi na planeti se svela na trpljenje i savijanje glave. Veliki protiv malih. Nas malih je mnogo više .
Sloboda je ukinuta, ukinuta je nada i budućnost , želja za životom.
Nema mesta za sreću i bezbrigu. Samo strah i slutnja, strepnja, nesigurnost , bez života u pravom smislu te reci.
Mi ne želimo jahte i avione ne želimo firmiranu odeću, želimo samo slobodu da upravljamo svojim životima. Hoćemo naša ljudska prava koja smo jednom osvojili kao velike domete civilizacije, a sada su survana u blato. Duga borba za ravnopravnost, ekonomska i svaka druga prava vodila se uz žrtve, rezultati nestali u trenu. Konačno, vlastodrsci mogu da rade šta hoće i to Javno brz maske . Niko ne podiže glas. Planeta ćuti I strahuje.
Slobdni ljudi probudite se, volite se, okupljajte se u male ćelije lepote i bliskosti.
Zaštitite planetu , vašu vodu ispred kuće, vaš vazduh i vašu zemlju.
Svi bi da oskrnave, zagade i zarade i preuzmu. Nama slobodnim ljudima ostaje pustoš nakon pijanog pira bogataša protiv prirode.
Slobodni ljudi će spasiti planetu!!!
Budimo slobodni u svojim mislima i delovanjma.
Mali Ili Veliki pitanje je sada!!!!
PRIDRUŽI SE!
Izdvajamo
Čija je ovo planeta
Eksplikacija
Radnja ovog filma je u tabletu naratora,a prema istinitim dogadjajima.
Potpuno izlaženje iz tokova života koji smo poznavali u 20. veku uneli su teškoće u postojanje ljudi, u razumevanju stvarnosti. Čini se da je radost ukinuta, da je zadovoljstvo preokrenuto naopako. Ostao je strah i pohlepa. Vrednosti kao da su zaboravljene.
Naši roditelji i mi nismo skoro ni imali razlike, nasledjivali smo navike, etiku i estetiku. Naša deca nisu sačinjena od tog „materijala“, otud nerazumevanje koje nije generacijsko već suštinsko, kao da ne pripadamo istoj rasi, ili planeti.Nova etika i estetika još nisu izgradjene. Nema velikih ideja. A te velike ideje ne mogu stvarati mašine. Sa druge strane naš opstanak nije noguć bez tih mašina.
Sajber svet je okupirao pažnju većine stanovnika planete, da li planeta pripada mrežma, ili živim ljudima.U 21. veku otvorio se prozor u novi svet, većina ljudi se u tome na snalazi.
Mora se u nekom trenutku progovoriti o nastalim problemima i razumeti ih. Proces je očigledno ireverzibilan.
Kad se bolje pogleda nije najveći problem tehničke prirode, nekako bi se i to savladalo, veči problem je što se pred čovečanstvo postavio veliki broj pitanja bez odgovora. Budućnost izgleda tako daleka i nepredvidiva. Kratko vreme je donelo rascepe u ljudima, nedostatak motivacije. Daljine su se približile, komunikacija postala laka, a opet niko ništa ne zna, niti ga interesuje.
Sredovečni su najgore prošli, trče za novim vremenom, ali mu mentalno ne pripadaju. Plutaju i kradu malo tehničkog znanja i čekaju kraj. Lepota života više nije tema ni za koga.
Multinacionalne kompanije osnovne u čitavom svetu za tili čas i bez najave su oduzeli ljudima ljudskost i stvorile horde očajnih.
Kraj 20 i početak 21. veka zgužvao je ljudske živote u takav haos, da se više niko ne seća šta je bilo juče. Planetom vlada novi strah.
Civilizacija je ogrezla u otudjenju, pa ni sela nisu više ono što su bila.
Gušimo se u zagadjenju, gušimo se u sramoti, ali i dalje teško nalazimo odgovor kuda to ide naš svet. Život on-line nije naš život, on nije ni život mladih, ali oni nažalost nemaju iskustvo drugog života.
Mladi nemaju odnos prema etabliranim vrednostima, nisu ni stariji više isti, na selu gledaju turske serije. Mladi ne gledaju dodelu oskara, jer nemaju respektabilne i profesionalne uzore. Sve to zajedno razara svet u kome se živelo do početka milenija. 2000. godine retko ko je imao e-mail, ili mobilni. Berlinski festival u tom peridu nije imao e-mail, već je komuncirao faksom, istovremeno Ministarastvo kulture Srbije je tek dobilo prvi faks..
Filmovi se snimaju telefonom, prave se video igre, remek dela i profesionalizam više nisu u modi.
Ovakva sećanja više ne postoje, kao da je planeta rešila da promeni ljude, a da oni to nikada nisu primetili ,planeta se okružila novim linijama, a gradjani ostali u praznini. Otvorio se prozor kroz koji gledamo našu stvarnost, ali u njoj ne učestvujemo.
Narator i njegov tablet u filmu čine okosnicu priče i oslonac za raličite slučajeve (mozaik).
Narator najpreciznije uobličava pronadjene i zabeležene autentične pojave iz realnog života. I uspostavlja narativni pristup scenosledu, spotovske dramaturgije.
Molimo donirajte za naš novi film
Veliki i mali
Kratak sadržaj
23 godine posle bombardovanja Srbije 1999 godine, bacanja bombi sa osiromasenim uranijumom i uništavanjem hemijskih postrojenja od strane NATO pakta, ekipa ovog dokumentarnog roud movie filma putuje u potrazi za prezivelima nakon izvrsenog ekoloskog genocida, a trajno zagadjeni voda, vazduh i zemlja i dalje truju…
Film će biti dostupan za gledanje za::
Director’s statement:
Ovaj film, naglašeno je kritičan prema osećanju nepravde koja proističe iz neograničene moći velikih nad malima. Filmska priča teži da čoveka oslobodi teškog bremena bespomoćnosti i ništavila. Da li nudi i nadu!!!
Odnos neravnopravnosti duboko povređuje ljude u celom svetu i postavlja pitanje ko to uzima sebi za pravo da sudi malima i “neposlušnima”. Glavni osumnjičeni za to je NATO pakt, koji čine najmoćnije zemlje sveta. Nepoverenje se povećava, niko da se izvini, da plati štetu, već samo ćuti i smatra sebe i dalje nedodirljivim..
